Претпрошле ноћи, у близини панчевачког моста, полицајци су на делу ухватили четири крадљивца бакарних каблова. Њих су, у ствари, открили радници “Телекома”, који су својим возилом “насели” на шахт и тако их “заробили” до доласка полиције. Иако је ефикасном сарадњом поштара и полицајаца, крађа каблова спречена, лопови су успели да их пресеку, па је 1.300 корисника фиксне телефоније, на левој обали Дунава, остало без сигнала. Штета није лако сагледива, али је велика. “Телеком” није пружао услуге корисницима, сваки претплатник је претрпео неку штету… и то иде у недоглед.
Полиција је неколико дана раније ухапсила седам особа због сумње да су украли лим са крова зграде Факултета драмских уметности, са два новобеоградска обданишта, али и са других школа и јавних установа. Они су после саслушања пуштени. Судија је тако одлучио.
Крадљивци ове “робе” су готово по правилу, отворено треба рећи, ромске националности. Судијска “болећивост” може да се наслути: огласиће се нека НВО или “фактор” који штити њихова мањинска права и “прозваће” судију. Чињеница је да је ова национална мањина, у веома тешкој материјалној ситуацији, да живи у беди, али и да се огромна средства троше на њихову “инклузију”, што им не даје за право да имају попуст пред богињом правде.
Крађа је крађа, она мора да буде санкционисана, па тако по закону и она “ситна” која не прелази вредност украдене робе од 15.000 динара “доноси” до шест месеци затвора, ако оштећени реши да гони лопова.
За теже крађе закон прописује три године затвора, а за посебно тешке, са оним додатком, „на дрзак и безобзиран начин“ запрећена је казна од минимално две па до десет година.
Ништа им, дакле, није свето, заређали су, не стају! На мети су олуци, шахтови, цеви, каблови, бисте, споменици, саобраћајни знаци, на удару су мостови, капеле на гробљима, школе, обданишта…
Велики проблем представљају и власници отпада који лоповима откупљују робу. У том колу, они помажу и жмуре јер имају и сами користи а да се хоће, лако би дошли под удар закона, за помагање и сакривање кривичног дела. Казна за то је од једне до пет година “решетака”, па забрана бављења делатношћу и тако даље…
Ових дана је Драгана Ђиласа, градоначелник Београда писмом тражио од председника Првог основног суда у Београду и Првог тужилаштва да буду ревноснији и строжи када су у питању крадљивци бакарних каблова. “Када лопови схвате да се никада неће задржавати у затвору, наставиће да се баве овом врстом криминала чиме се озбиљно угрожава безбедност Београђана”, тврди он.
Блага казнена политика у пракси, сагласни су многи, само иде наруку овим криминалцима. Штете због ових лоповлука су огромне, железнички саобраћај често је у прекиду, а делови великих градова остају без струје и телефонских веза.
Како натерати судије да раде свој посао. Зар би требало донети закон о поштовању закона. Па ако судија неће да казни крадљивца, онда би требало њега да казне по том закону.
Озрен Милановић
Извор: Политика
Иза “Декаде Рома” 